fbpx

Sibaco doo osnovana 2019 god., je mlada kompanija, ali sa iskusnim i stručnim timom koji imaju dugogodišnje iskustvo u preradi i proizvodnji prehrambenih proizvoda.

info@sibacofood.com
Image thumbnail

O Proizvodima

Svaki proizvod koji predstavimo mora da ima savršen ukus. To je naš moto i mislimo da je to ono što potrošači očekuju od nas.
humusi-luk

HUMMUS SA CRNIM LUKOM

Svež crni luk (lat. Allium cepa) sadrži 40 kalorija na 100 grama. Sastoji se od 89% vode, 9% ugljenih hidrata, 1,7% vlakana, te minimalne količine proteina i masti. Najznačajnija vlakna u luku su fruktani koji potpomažu zdravu floru u crevima.

Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:

  • vitamin C-važan za imunitet i lepu kožu;
  • vitamin B6-važan za stvaranje crvenih krvih zrnaca;
  • folna kiselina-esencijalna za reprodukciju ćelija;
  • kalijum-blagotvoran za krvni pritisak i zdravlje srca;
  • mangan-za zdravlje tkiva i kostiju.

Leblebija je zasigurno jedan od najboljih izvora:

  • proteina,
  • vlakana,
  • gvoždja (čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa),
  • magnezijuma,
  • kalcijuma,
  • kalijuma
  • fosfora,
  • bogata kompleksom vitamina B i vitamina C,
  • pogodna za vegane i sve one koji su alergični na gluten.
  • bogata i esencijalnim aminokiselinama koje telo nije u mogućnosti da sintetiše.

Ima nizak glikemijski indeks.

HUMMUS SA BUKOVAČOM

Bukovača (lat. Pleurotus ostreatus) je jestiva pečurka iz porodice Polypogaceae (pleurotus-bočni; ostreatus-izgledom podseća na ostrigu). Šešir joj je prečnika 5-18 cm,meso belo,čvrsto, prijatnog ukusa i mirisa.

U prirodi raste u buketima ili grupama. Asimetričnog je oblika, glatkog šešira sa ekscentrično ili lateralno postavljeno drškom, koja ima svoje obožavaoce spremne da savladaju razne prepreke kako bi došli do ukusnog zalogaja.

Bukovača sadrži i antioksidante i proteine (kvalitet proteina je skoro jednak onom koji poseduju proteini životinjskog porekla).

Pored toga, sadrži i hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija.

Zbog ovih osobina bukovača pokazuje dejstvo u borbi protiv visokog pritiska, povišenog nivoa holesterola i infekcija i oslabljenog imuniteta

Gajene vrste su svakako najpopularnije i po zastupljenosti na tržištu su odmah iza šampinjona.Bukovača sadrži sledeće vitamine i minerale:

  • vitamine B kompleksa,
  • vitamin C
  • vitamin D
  • vitamin K
  • jod
  • selen
  • natrijum
  • kalijum
  • cink
  • fosfor
  • gvožđe
humusi-mak

SLATKI HUMMUS SA MAKOM

Mak (lat. Papaver somniferum)

Mak sadrži 45% masti, 24% ugljenih hidrata i 18% proteina.

Pojedina naučna istraživanja upućuju na to da može učestvovati u procesu usporavanja razvoja multiple skleroze. Takođe može doprineti boljoj cirkulaciji, reguliše krvni pritisak i često se primjenjuje za lečenje kožnih oboljenja i upalnih procesa.

Sa nutritivnog aspekta, u maku se ističu nezasićene masne kiseline, pre svega linolna i oleinska kiselina. Linolna kiselina je esencijalna omega 6 masna kiselina koju naš organizam ne može da sintetiše. Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka gdje učestvuje u njihovoj izgradnji, podstiče apsorpciju i transport u masti topljivih vitamina A, D, E i K.

 

Izvrstan je izvor vitamina i minerala:

  • B1 (tiamin)
  • B2 (riboflavin)
  • B6 (piridoksin)
  • E (tokoferol)
  • folne kiseline

SLATKI HUMMUS SA ŠLJIVOM

Šljiva (lat. Prunus domestica) je prvoklasno voće i njeni plodovi sadrže 75% vode i 25% suve materije. Ukus ploda zavisi od odnosa šećera i organskih kiselina. U plodu šljive preovladjuje glukoza, manje fruktoza, a od kiselina najviše ima jabučne i limunske.

Antioksidansi iz šljiva uništavaju slobodne radikale koji mogu da dovedu do oksidacije holesterola, koja znatno povećava rizik od moždanog udara ili visokog holesterola.

Šljiva obiluje i vlaknima, 2 g na 100 g, a uz sve to je niskokalorično voće. Ova nezaobilazna kraljica voća  prvi je izbor i kod konstipacije. Dihidroksi-fenil izatin je jedan od sastojaka šljive, zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak.

Šljiva je veoma bogata vitaminima i mineralima:

  • vitamin A
  • vitamin B2
  • vitamin B3
  • vitamin B6
  • vitamin C (od 5 do 8 mg na 100 g, zavisno od vrste)
  • vitamin K
  • magnezijum
  • gvoždje
  • bakar
  • kalcijum
  • kalijum (čak 240 mg na 100 g kalijuma); kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak kao i na zdravlje srca. Ovaj element pobrinuće se da ne dođe do koagulacije trombocita koja je zaslužna za aterosklerozu i druge bolesti srca.

Pomažu mu i sorbitol i fenoli, kao i biljna vlakna, a 25 g suvih šljiva, što je ekvivalent u proseku tri ploda, osiguraće nam 5 posto potrebnog dnevnog unosa vlakana koji je za muškarce od 19 do 50 godina 25%, a za žene iste starosne grupe 7%.

humusi-sljiva

BILJNI PUTER OD KIKIRIKIJA

Mak (lat. Papaver somniferum)

Mak sadrži 45% masti, 24% ugljenih hidrata i 18% proteina.

Pojedina naučna istraživanja upućuju na to da može učestvovati u procesu usporavanja razvoja multiple skleroze. Takođe može doprineti boljoj cirkulaciji, reguliše krvni pritisak i često se primjenjuje za lečenje kožnih oboljenja i upalnih procesa.

Sa nutritivnog aspekta, u maku se ističu nezasićene masne kiseline, pre svega linolna i oleinska kiselina. Linolna kiselina je esencijalna omega 6 masna kiselina koju naš organizam ne može da sintetiše. Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka gdje učestvuje u njihovoj izgradnji, podstiče apsorpciju i transport u masti topljivih vitamina A, D, E i K.

 

Izvrstan je izvor vitamina i minerala:

  • B1 (tiamin)
  • B2 (riboflavin)
  • B6 (piridoksin)
  • E (tokoferol)
  • folne kiseline

BILJNI PUTER SA SUSAMOM

Šljiva (lat. Prunus domestica) je prvoklasno voće i njeni plodovi sadrže 75% vode i 25% suve materije. Ukus ploda zavisi od odnosa šećera i organskih kiselina. U plodu šljive preovladjuje glukoza, manje fruktoza, a od kiselina najviše ima jabučne i limunske.

Antioksidansi iz šljiva uništavaju slobodne radikale koji mogu da dovedu do oksidacije holesterola, koja znatno povećava rizik od moždanog udara ili visokog holesterola.

Šljiva obiluje i vlaknima, 2 g na 100 g, a uz sve to je niskokalorično voće. Ova nezaobilazna kraljica voća  prvi je izbor i kod konstipacije. Dihidroksi-fenil izatin je jedan od sastojaka šljive, zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak.

Šljiva je veoma bogata vitaminima i mineralima:

  • vitamin A
  • vitamin B2
  • vitamin B3
  • vitamin B6
  • vitamin C (od 5 do 8 mg na 100 g, zavisno od vrste)
  • vitamin K
  • magnezijum
  • gvoždje
  • bakar
  • kalcijum
  • kalijum (čak 240 mg na 100 g kalijuma); kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak kao i na zdravlje srca. Ovaj element pobrinuće se da ne dođe do koagulacije trombocita koja je zaslužna za aterosklerozu i druge bolesti srca.

Pomažu mu i sorbitol i fenoli, kao i biljna vlakna, a 25 g suvih šljiva, što je ekvivalent u proseku tri ploda, osiguraće nam 5 posto potrebnog dnevnog unosa vlakana koji je za muškarce od 19 do 50 godina 25%, a za žene iste starosne grupe 7%.

BILJNI PUTER OD BUNDEVE

Mak (lat. Papaver somniferum)

Mak sadrži 45% masti, 24% ugljenih hidrata i 18% proteina.

Pojedina naučna istraživanja upućuju na to da može učestvovati u procesu usporavanja razvoja multiple skleroze. Takođe može doprineti boljoj cirkulaciji, reguliše krvni pritisak i često se primjenjuje za lečenje kožnih oboljenja i upalnih procesa.

Sa nutritivnog aspekta, u maku se ističu nezasićene masne kiseline, pre svega linolna i oleinska kiselina. Linolna kiselina je esencijalna omega 6 masna kiselina koju naš organizam ne može da sintetiše. Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka gdje učestvuje u njihovoj izgradnji, podstiče apsorpciju i transport u masti topljivih vitamina A, D, E i K.

 

Izvrstan je izvor vitamina i minerala:

  • B1 (tiamin)
  • B2 (riboflavin)
  • B6 (piridoksin)
  • E (tokoferol)
  • folne kiseline

BILJNI PUTER OD SUNCOKRETA

Šljiva (lat. Prunus domestica) je prvoklasno voće i njeni plodovi sadrže 75% vode i 25% suve materije. Ukus ploda zavisi od odnosa šećera i organskih kiselina. U plodu šljive preovladjuje glukoza, manje fruktoza, a od kiselina najviše ima jabučne i limunske.

Antioksidansi iz šljiva uništavaju slobodne radikale koji mogu da dovedu do oksidacije holesterola, koja znatno povećava rizik od moždanog udara ili visokog holesterola.

Šljiva obiluje i vlaknima, 2 g na 100 g, a uz sve to je niskokalorično voće. Ova nezaobilazna kraljica voća  prvi je izbor i kod konstipacije. Dihidroksi-fenil izatin je jedan od sastojaka šljive, zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak.

Šljiva je veoma bogata vitaminima i mineralima:

  • vitamin A
  • vitamin B2
  • vitamin B3
  • vitamin B6
  • vitamin C (od 5 do 8 mg na 100 g, zavisno od vrste)
  • vitamin K
  • magnezijum
  • gvoždje
  • bakar
  • kalcijum
  • kalijum (čak 240 mg na 100 g kalijuma); kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak kao i na zdravlje srca. Ovaj element pobrinuće se da ne dođe do koagulacije trombocita koja je zaslužna za aterosklerozu i druge bolesti srca.

Pomažu mu i sorbitol i fenoli, kao i biljna vlakna, a 25 g suvih šljiva, što je ekvivalent u proseku tri ploda, osiguraće nam 5 posto potrebnog dnevnog unosa vlakana koji je za muškarce od 19 do 50 godina 25%, a za žene iste starosne grupe 7%.